Insulinska rezistencija je stanje u kome je poremećena osetljivost ćelija na insulin. Pankreas normalno dobija signale da treba da luči hormon i insulin se izluči, ali ostaje neiskorišćen u krvi. Insulin je potreban za ulazak glukoze u ćelije (jedino u ćelije jetre i u ćelije centralnog nervnog sisitema, glukoza ulazi slobodno bez posredstva insulina). Insulin takođe stimuliše i ulazak aminokiselina u ćelije, ima ulogu i u metabolizmu masti, povezan je sa funkcijama hormona rasta kao i hormona sitosti.
Simptomi insulinske rezistencije
Insulinska rezistencija može dugo trajati bez simptoma. Često je prisutna samo pojačana želja za slatkim, posebno u toku noći. Češće se javlja kod gojaznih ljudi, ali ni mršavi nisu imuni na ovoj poremećaj.
Lečenje insulinske rezistencije u konvencionalnoj medicini
Lečenje insulinske rezistencije je medikamentozno. Najčešće se daje Glucophage, lek koji sadrži supstancu metformin koja povećava osetljivost ćelija na insulin. Lečenje ovim lekom može u početku izazvati dijareje, ali se vremenom organizam uglavnom navikne na lek. Postoje sada i novi lekovi kojih na našem tržištu još uvek nema i njihova efikasnost je još uvek u fazi istraživanja.
Insulinska rezistencija u homeopatiji
U homeopatiji je svaki hormonski poremećaj veoma složen i dubok problem. S obzirom na to da je cilj u homeopatskoj medicini izlečenje, a ne držanje bolesti pod kontrolom, lečenje hormonskih poremećaja uglavnom zahteva duže vreme. Kod ovih dubokih patoloških poremećaja je važno uočiti da li je kod pacijenta prisutna jedna patološka sindrom ili imamo sliku preklopljenih homeopatskih sindroma. Uočavanje homeopatskog sindroma je otežano, jer zbog dubine patologije ili prisutnih preklopljenih sindroma često nisu prisutni ključni simptomi.
U anamnezi se insistira na tome da pacijent opiše promene u zdravstvenom stanju tokom života i na psihičkom i na fizičkom nivou, kao i njihovu hronologiju. Potrebno je potražiti karakteristične simptome i ranijih patoloških stanja koji mogu da pomognu kod otkrivanja slike sadašnje patologije. Posebno je važan momenat kada je pacijent prestao da ima probleme koji su lokalizovani na nivou kože i sluzokoža u vidu upala, i kada je poslednji put njegov organizam bio u stanju da razvije telesnu temeperaturu preko 38,5 stepeni Celzijusa.
Ukoliko se radi o periodu dužem od 2 godine, lečenje će trajati sigurno bar dve godine. I dužina lečenja ne zavisi od jačine lekova, već od sposobnosti organizma da se prebaci na reakcije koje su karakteristične za više nivoe zdravlja. Organizmu je potrebno vreme da promeni složenu i heterogenu aktivnost neuroendokrinoimunološkog sistema u homogenu i energetski efikasniju.
Lečenje insulinske rezistencije u homeopatiji
Dužina lečenja pre svega zavisi od dužine trajanja poremećaja i od pridruženih bolesti. Primarni cilj je prebaciti poremećaj sa endokrinog sistema na hijerarhijski površnije delove kao što su koža i sluzokoža, a tek u nastavku lečenja doći do potpunog zdravlja. Ukoliko se nakon anamneze utvrdi da je u pitanju jedan homeopatski sindrom sa dubokom propagacijom patologije, onda je potrebno isti lek ponavljati više puta i u različitim potencijama što zavisi od odgovora organizma na primarno primenjenu dozu. Ukoliko su u pitanju preklopljeni homeopatski sindromi, onda je neophodno sukcesivno dati više različitih homeopatskih lekova u zavisnosti od ključnih simptoma koji se ispoljavaju.
Kada se organizmu vrati dovoljno energije da odgovori na stres reakcijom u vidu upale sluzokože na nivou digestivnog ili respiratornog trakta sa povišenom temperaturom preko 38,5 stepeni Celzijusa, ili pojavom piogenog dermatitisa, može se konstatovati izlečenje insulinske rezistencije. U ovom periodu, upalne reakcije mogu neko vreme biti i češće, ali je neophodno nastaviti sa homeopatskim lečenjem i nikako ne primeniti antibiotsku terapiju, čak ni lokalno. U skladu sa ekologijom živih sistema, antibiotska terapije smanjuje energiju organizmu, a to patologiju vraća na dublje nivoe. U nastavku homeopatskog lečenja, može se doći do potpunog izlečenja. Pre pojave upalnih reakcija, mogu se javiti i bolovi na raznim mestima u telu, koji su prolaznog karaktera i ne zahtevaju tretman.