Da li je bolest koju izaziva Covid 19 smrtonosnija od gripa?
Čitajući naučne medicinske časopise, čini se da ovaj virus može da izazove patološka stanja širokog dijapazona: od potpuno bezazlenih do smrtonosnih. Virus se ne zadržava samo na nivou respiratornog trakta, nego može da prodre u krv i ošteti crvena krvna zrnca, može da izazove upalu srčanog mišića ili upalu mozga… Uostalom to smo čuli preko televizije od epidemiologa, infektologa i ostalih lekara koji su nas obaveštavali o stanju u našoj zemlji za vreme ove pandemije. Neću da naglašavam kontradiktorne izjave, jer one su samo dokaz o tome koliko je ovo što se dešava nedovljno poznato čak i za one kojima je to uža stručna oblast kojom se bave. Međutim. ja ću se držati onoga što niko ne spori, a to je da u velikom broju slučajeva (preko 80%) bolest izazvana ovim virusom je potpuno bezazlena, da u 10-15% slučajeva izaziva simptome od potpuno blagih do virusne upale pluća, a svega 5% zaraženih pokaže veoma tešku kliničku sliku opasnu po život.
Pitanja na koja ću u ovom delu dati odgovor iz perspektive homeopatske medicine su:
- U čemu je osnovna razlika između bolesti koje izazivaju corona virusi, pa i Covid 19, i patoloških stanja koja izaziva virus gripa?
- Ko su osobe koje spadaju u 5% najtežih slučajeva i od čega zavisi težina kliničke slike?
- Da li i oni sa blažom kliničkom slikom u početku, mogu u daljem toku bolesti ipak pasti u grupu od pomenutih 5%, odnosno razviti tešku kliničku sliku opasnu po život i zašto se to dešava?
Da bih mogla da navedem razlike između virusa gripa i corona virusa, ne ulazeći u njihovu morfologiju, objasniću prvo šta je uopšte virus. Virus možete zamisliti kao otrov koji ima sposobnost da u jedru ćelije, gde su smešteni geni, na nivou našeg DNK, ili RNK, zaustavi normalan rad ćelije i „zabaguje“ proces. DNK i RNK su supstance u jedru ćelije koje nose informacije o tome šta treba da se stvara u ćeliji kako bi ona normalno obavljala svoju funkciju. Prisustvo virusa onemogućava ovaj proces i ćelija tada počinje da radi kao „ogrebana gramofonska ploča“, odnosno, prepisuje samo jednu informaciju koja kao rezultat ima kloniranje virusa. Virusi se ne razmnožavaju. Oni nisu živa bića. Sadrže par hemijskih jedinjenja i nemaju organele koje ima svaka živa ćelija i u jednoćelijskim i u višećelijskim organizmima. Međutim, problem sa njima je što se uvuku među naše gene, ubace se u proces proizvodnje i ćelija pravi neprestano iste virusne čestice i oslobađa ih u citoplazmu i dalje u međućelijski prostor. Ovo oslobađanje virusa ne mora oštetiti ćelije, ali ukoliko ih ošteti, nastaje upala. Čim organizam prepozna otrov, on pokrene mehanizme da taj deo koji se zavukao među naše gene odstrani ili blokira i to je kraj infekcije. Mehanizmi prepoznavanja virusa i njegovog odstranjivanja ne izazivaju upalu. Oni se dešavaju i kod osoba koje su kliconoše, koje imaju virus u sebi, čije ćelije isto „baguju“, a nemaju simptome upale. Virusi koji imaju jaku virulentnost, replikovani izmenjenom aktivnošću ćelije, brzo prolaze kroz organizam i za kratko vreme izlazeći iz ćelija oštete veliki broj njih. Zbog oštećenja brzo se razvija upala i svi simptomi koji su posledica upale, ali istovremeno se brzo sintetišu i odgovarajuća antitela i drugi faktori koji će prekinuti proces virusne replikacije (kloniranja), a samim tim i proces uništavanja ćelija. Čim se virus odstrani iz jedra, i iz ćeija, on ne može više naneti štetu organizmu. Prolazak kroz virusne infekcije organizam pamti i kada opet naiđe na isti ili sličan virus, već postoji pripremljen antivirusni program koji tu česticu odseče i izbaci iz jedra pre nego što sistem „zabaguje“ ili na samom početku, te nema ni oštećenja ćelija, ni bolesti. Zato je važno da deca u školskom uzrastu, kada se dominantno razvija mentalni deo, prođu kroz razne virusne infekcije. To je prirodan način sticanja imuniteta i to u vreme kada je fizičko telo najmanje ranjivo od 7 do 14 godine, odnosno od 7 godine do puberteta. Samo je jedna vakcina napravljena po ovom principu. To je vakcina protiv velikih boginja (variola vera), koja se sprovodila početkom XIX veka kada je dr Edvard Džener iz Engleske otkrio da inokulacija virusa kravljih boginja, koje su jedno bezazleno oboljenje, stvara imunitet protiv virusa velikih boginja koji izaziva veoma teško i smrtonosno oboljenje. On je taj proces inokulacije tečnosti koja sadrži virus kravljih boginja nazvao vakcinacija (vacca (lat.) – krava). Ovo je jedina vakcinacija koja imitira prirodan način stvaranja imuniteta protiv teških bolesti. Kada preležite manje opasnu infektivnu bolest, zaštićeni ste od težih bolesti iste vrste. Napomena: velike boginje (variola vera) ne treba mešati sa ovčijim boginjama (varičela).
Na razlike u ispoljavanju bolesti koju izaziva corona virus (COVID 19) s jedne strane i virus gripa s druge strane, utiču pre svega razlike u :
- kinetici ovih virusa, odnosno u brzini prolaska kroz telo
- i afinitetu prema određenim ćelijama, što je, u stvari, posledica razlike u kinetici.
Virus gripa ima brzu kinetiku kroz organizam. Najveći broj osoba koje imaju virus gripa razviće intenzivne simptome isključivo na nivou respiratornog trakta i to veoma brzo, nakon dva tri dana. Simptomi su intenzivni: visoka temperatura koja lokalizuje upalu, bolovi u grlu ili celom telu, sekrecija iz nosa ili grla… Bolest je burna i završava se za 14 dana. Osetljiva populacija za viruse gripa su uglavnom deca i mlađi, zdraviji ljudi, kao i trudnice koje imaju više energije za vreme trudnoće. Uzgred, velika je zabluda da trudnice imaju slabiji imuni sistem. Priroda nikada ne bi ženu koja nosi plod ostavila sa smanjenim imunitetom. Dokaz za ovo je da i žene sa teškim hroničnim bolestima mogu da iznesu trudnoću. Akcija psiho-neuro-endokrino-imunog sistema kod trudnica jeste izmenjena, ali nije smanjena.
Virus COVID 19, kao i drugi corona virusi, ima sporu kinetiku. Oni su primarno respiratorno – stomačni virusi, a ne samo respiratorni kao virus gripa. Sekundarno, zbog svoje spore kinetike i eventualno dodatnog snižavanja energije, mogu izazvati problem u bilo kom organu tela. Zbog spore kinetike, sporog prolaska kroz telo i dugog izlučivanja, najčešće ne izazivaju posebno teške simptome, jer nema značajnog oštećenja ćelija. Iz tela mačaka, na primer, neki tipovi corona virusa se mogu izlučivati i do 6 meseci. Takođe, očekivano je da zbog sporog prolaska kroz telo ovaj virus mnogo više da mutira, posebno kod osoba koje su na hroničnoj terapiji, jer one generalno imaju više različitih toksina u organizmu. Kod mlađih i zdravijih neće biti brojnih mutacija. Zato imamo u literaturi suprotne rezultate u objavljenim naučnim radovima, te ne treba žuriti sa zaključivanjem. Osetljiva populacija za corona virus, pa i COVID 19 su svi, i oni sa više energije (deca i mladi zdravi ljudi), kao i oni sa manje energije (hronični pacijenti i stari ljudi).
Dužina trajanja infekcije koja je posledica spore kinetike corona virusa, ovu bolest danas čini opasnijom od gripa, kao i činjenica da nema pošteđenih kao što je to u slučaju gripa. Ako se na to doda još i nenamerno pogrešno lečenje, eto velikog problema.
U homeopatskoj medicini postoji podela delova ljudskog organizma na nivoe i podnivoe koji su energetski zavisni i koji su hijerarhijski uređeni prema količini energije koja se koristi na nivou regulatornog sistema za održavanje njihove homeostaze (ravnoteže), ali i važnosti pojedinačnih nivoa za održavanje života u celini. Svaki poremećaj u organizmu je posledica stresa u najširem smislu reči. Stres nije samo ako vas neko iznervira. Stres je i ako vaš organizam dođe u kontakt sa nepoznatim mikroorganizmom. U organizmu postoji centar bića koji je usko povezan sa održavanjem života. Ukoliko u pomenutom centru nastane problem, javlja se ili suicidalna depresija (čovek ubija samog sebe), zastoj srca ili nagli prekid disanja koji su centralnog porekla (posledica su pormećaja na nivou centralnog nervnog sisitema) ili potpuna konfuzija uma (što ne podrazumeva fizičku smrt, ali život postaje potpuno izmešten iz realnosti). Da do toga ne bi došlo, u organizmu postoji regulatorni psiho-neuro-endokrino-imuni sistem koji preko tzv. intersticijuma (koji je „ponovo“ otkriven pre par godina*), koristeći razliku u potencijalu, zakone termodinamike kao i kvantne mehanizme prenosa informacija, pomera mesta slabije energije iz dubljih slojeva ka površnijim, i na taj način pokušava da poremećaje izazavane stresom zadrži na površini i učini ih što bezazlenijim kako bi se život nastavio.
Poremećaje s obzirom na kinetiku možemo didaktički podeliti na:
- visokoenergetske poremećaje – naglo nastaju, imaju burne simptome, brzo prolaze
- niskoenergetske poremećaje – sporo nastaju, ne moraju imati burne simptime, dugo traju
Poremećaj koji je karakterističan za virus gripa, spada u visokoenergetske poremećaje, zato je populacija sa višom energijom osetljiva na ovaj virus i on pogađa isključivo tkivo respiratornog trakta koje je u kontaktu sa spoljašnjom sredinom, odnosno, jedno je od najperifernijih. Kada bi poremećaj sa ovako brzom kinetikom oštetio ćelije krvi ili srca, to bi bio kraj. Zato organizam kod starih i slabijih, hronično bolesnih ljudi neće ni biti osetljiv na virus gripa u najvećem broju slučajeva, jer nema dovoljno energije da ovaj poremećaj zadrži na površini, ali će zato razviti karcinom ili demenciju, bolesti koje su niskoenergetske i karakteristične su za energetski slabije organizme. Ako se desi da ipak dobiju virus gripa, to će se najčešće završiti smrću.
Međutim, poremećaj koji izaziva corona virus (COVID 19) spada u niskoenergetske poremećaje na koje mogu biti osetljivi svi. Oni sa višom energijom proći će kroz infekciju bez simptoma ili sa veoma blagim simptomima, jer organizam može da podnese dug proces stvaranja imuniteta koji zahteva ovaj virus. Osobe sa nižom energijom u koje spadaju hronični bolesnici, razvijaju simptome, jer zbog energetske slabosti organizma dolazi do oštećenja ćelija, razvoja upale.
SIMPTOMI IMAJU SMISAO I CILJ DA OGRANIČE NAŠE AKTIVNOSTI KAKO BI SE SAČUVALO ŠTO VIŠE ENERGIJE ZA AKTUELNE PROCESE U TELU. Pri „lečenju“ simptoma, bez razumevanja njihovog smisla, treba biti obazriv. Zamislite da prelom noge ne boli. Šta bi se desilo? Nastavili biste kretanje i izgubili nogu, a verovatno i život. Bol je ograničavajući simptom koji onemogućava kretanja i na taj način sprečava dalje propadanje sistema u celini. Isto je i sa svim drugim simptomima. Oni se ne javljaju da bi vam smetali, već da bi vas upozorili i spasili, jer čovek nema direktan uvid u dešavanja na nivou ćelija.
Elem, vratimo se corona infekciji. Kao što sam napisala, kod osoba sa hroničnim bolestima, javljaju se blaži ili teži simptomi koji bi trebalo da ograniče potrošnju energije. Virusnu upalu pluća ovim virusom razviće najčešće osobe kod kojih je kompromitovan neki od načina stvaranja energije. To su u prvom redu dijabetičari sa pridruženim srčanim bolestima ili bez njih. Ponavljam da je potvrđeno da su oni najranjivija grupa u ovoj pandemiji. Međutim, ono što nije potvrđeno je da su isto tako ranjiva grupa osobe koje imaju crevne probleme, posebno česte prolive. Oni, takođe, mogu razviti teže oblike bolesti bez obzira na godine starosti, jer je zdrava crevna flora veoma važan faktor u održavanju nivoa energije u organizmu.
Postoji još jedna grupa ljudi koji mogu spadati u onih 10-15%, a to su psihički pacijenti. Psihički pacijenti generalno imaju malo sklonosti za bolesti na fizičkom nivou i zato ih neće biti u velikom broju. Ali pošto svi mogu pokazati osetljivost na virus corone, pa i psihički pacijenti, oni mogu lagano razviti teške oblike bolesti koji će imati jak intenzitet progresije ka teškom stanju i smrti. To su najčešće mladi ljudi koji „nisu imali hronične bolesti“ (često se zanemari stanje emocija pri pregledima), kod kojih su kašalj, zamaranje, eventualno povišena temperatura i dr. simptomi dugo trajali pre nego što su se javili lekaru i koji su na prijemu već imali veoma teške poremećaje na nivou srca ili mozga. Ovo je jedina grupa pacijenata koje antibiotici mogu spasiti od smrti u tom momentu. Kod svih ostalih ne postoji stručni razlog za propisivanje antibiotika i štetno dejstvo njihovog propisivanja kod virusnih infekcija ispoljiće se nakon 6 meseci do dve godine, u obliku pojave novih hroničnih oboljenja.
Iako uopšte ne utiču na virus i upalu, antibiotici uništavajući crevnu floru (bakterije u našim crevima) i smanjuju nivo energije generalno. Energetski oslabljen organizam dalje ne može da drži poremećaj na periferiji, na organu koji je u kontaktu sa spoljnom sredinom kao što su grlo i pluća, i poremećaj pada na dublje slojeve koji su slabe tačke organizma u skladu sa predispozicijama ili već postojećim oštećenjima. Kod psihičkih pacijenata slabost je na nivou emotivno-mentalnog dela. Zbog pada energije, zaustavlja se upala koja ugrožava život, imuni sistem modifikuje svoj rad, i poremećaj se izmešta na emotivno-mentalni nivo, jer je to slaba tačka ovih pacijenata. Nakon antibiotika stanje fizičkog tela će se popraviti, ali psihičko stanje će se pogoršati, međutim, pogoršanje na ovom nivou ne mora direktno životno ugrožavati pacijenta. Opasnost je razvoj smrtonosne suicidalne depresije koja se pažljivom analizom stanja pacijenta, može predvideti. Odnosno, ovaj smrtonosni poremećaj se može razviti nakon primene antibiotika za vreme virusnih infekcija samo ako je pacijent već bolovao od depresije, ako je imao intenzivne strahove ili patio od duboke potisnute tuge. Takvim pacijentima u ovom slučaju ne treba dati antibiotike.
Konačno u onih 5% spadaju pre svega dijabetičari koji su na antiglikemijskoj terapiji** sa pridruženim kardiovaskularnim bolestima; pacijenti koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, posebno ukoliko u vreme infekcije imaju relaps osnovne bolesti, i opisani psihički pacijenti. Naravno, pacijenti koji imaju karcinome takođe mogu biti jako pogođeni ovim virusom, ali je pitanje šta je u njihovom slučaju uzrok smrti.
Svi ostali u ovu jako rizičnu grupu padaju zbog pogrešnog lečenja.
*Pomenuti intersticijum je u stvari primosudovni sistem koji su otkrili Korejanci još pre pedesetak godina. Na žalost, zapadna medicina ne priznaje ništa, ili malo šta, što ne potiče iz istraživanja zapadnih centara. Ovaj primosudovni sistem je mreža krvnih sudova i nerava koji imaju regulatornu ulogu u organizmu.
**Šećer u krvi je jedan od glavnih izvora energije koju koriste ćelije. Dijabetičari, zbog poremećaja regulacije nivoa šećera u krvi imaju terapiju koja smanjuje nivo glikemije. Ova regulacija je veštačka i ne korelira sa promenama u organizmu. Naime, organizam ponekad ima povećane zahteve za energijom i tada nivo glikemije treba da bude viši, a to ne može omogućiti terapija koju uzimaju dijabetičari. Kada je uočeno da za vreme infarkta miokarda glikemija može biti i 20, dok je u normalnim okolnostima gornja granica 6, u terapiju za vreme infarkta miokarda uveden je insulin. Međutim, stidije su pokazale da je mnogo više komplikacija bilo u grupi koja je primala insulin, jer je on neutralisao izvor energije neophodan organizmu u tom momentu. Sada se za vreme infarkta miokarda (po preporukama kardioloških udruženja) daju u isto vreme i glukoza i insulin. Umesto da se izbaci nepotrebno i da se dozvoli organizmu da podigne nivo šećera koliko treba jer je dokazano da ima zaštitnu ulogu u stresnim situacijama, po protokolu se daju istovremeno glukoza koja podiže nivo šećera i insulin koji smanjuje nivo šećera. MIslim da objašnjenje ovog „kompromisa“ nije potrebno. Vratimo se sada COVIDu 19. Dijabetičari su više ugroženi ovim virusom ne zbog svoje osnovne bolesti, već zbog lekova koji mogu ponekad dovesti do hipoglikemije, odnosno do pada nivoa šećera u krvi ispod normalnih vrednosti. Ovakvo stanje njih može koštati života.