Komentar na pandemiju COVID 19 iz perspektive homeopatske medicine – IV deo

Da li je moguće prevenirati ovu infekciju i koje su prevencije bezbedne?

Prevencija u zapadnoj medicini

U zavisnosti od medicinskog pristupa, postoje razni oblici preventive. U zapadnoj medicini preventivu možemo podeliti na neinvazivnu i invazivnu.

Neinvazivnu preventivu čini zdrav način života, zdrava ishrana, fizički aktivan život, pozitivne misli, negovanje dobrih osećanja, korišćenje suplemenata i dijetetskih proizvoda i sl.

Invazivnu preventivu čine vakcine. Termin vakcina vodi poreklo od latinske reči vacca (krava), jer je prva uspešna vakcinacija protiv velikih boginja sprovedena inokulacijom virusa kravljih boginja. Virus kravljih boginja izaziva bolest koja ima slične simptome kao i bolest koju izaziva virus velikih boginja, ali sa značajno blažom kliničkom slikom.

Uzgred, u ovoj prvoj uspešnoj vakcinaciji bio je primenjen homeopatski princip koji glasi: kada osoba preleži blažu infektivnu bolest, zaštićena je od teže infektivne bolesti sa sličnim simptomima i to je zapisano u prvoj knjizi objavljenoj iz oblasti homeopatske medicine 1810. godine. Odnosno, ko preleži kravlje boginje zaštićen je od velikih boginja. Od XVIII veka do danas vakcine su značajno izmenjene, i više nemaju ništa zajedničko sa pomenutim primenjenim homeopatskim principom kod prve uspešne vakcinacije protiv velikih boginja.

Elem, što se tiče preventive od infekcije COVID 19 u zapadnoj medicini svi znamo da se već uveliko najavljuju vakcine. Osobine koje mora svaka vakcina da ispunjava su: da bude efikasna i bezbedna, odnosno da ne bude štetnija od same bolesti koju prevenira. Nije mi drago što se svuda ističe samo zahtev da vakcina protiv COVIDa 19 mora biti dostupna svima. Nadam se da se ostali zahtevi podrazumevanju. U svakom slučaju treba imati na umu da se studije o bezbednosti lekova, pa i vakcina, dele na kratkoročne (prate se posledice u periodu do 5 godina) i dugorčne (prate se posledice u periodu dužem od 5 godina).

Dok se ne dobije bezbedna i efikasna vakcina, jedine mere prevencije koje se predlažu su mere higijenske zaštite (maske, rukavice, držanje odsojanja).

Prevencija u homeopatskoj medicini

Homeopatska medicina u svom fokusu naučnog istraživanja nema samu bolest, niti mikroorganizme, nezavisno od njihovog uticaja na optimalnu ili izmenjenu ravnotežu organizma u celini kao složenog sistema koji podleže termodinamičkim zakonima. Ona proučava odnos zdravog stanja organizma i bolesnih stanja, kao i odnos dva slična ili dva različita bolesna stanja jednog organizma. U prvoj knjizi homeopatske medicine objavljene još početkom XIX veka opisan je mogući odnos bolesnih stanja. U toj knjizi, između ostalog piše, odnos dve slične infektivne bolesti je takav da ukoliko nastanu u isto vreme, ispoljiće se ona koja je po intenzitetu jača. Ukoliko ne nastaju u isto vreme, odnosno, ukoliko se prvo razvije lakša bolest, ona će stvoriti imunitet za težu sličnu infektivnu bolest. Ovde treba imati na umu da ono što je slično u homeopatskoj medicini odnosi se samo na kliničko ispoljavanje bolesti – znači slične bolesti su slične po tome što imaju slične simptome. Sam uzrok (mikroorganizam) je ovde od sekundarnog značaja. 

S obzirom na to da se homeopatski lek propisuje na osnovu simptoma, jasno je da se on ne može primeniti preventivno, iako ima nekih pokušaja prevencije homeopatskim lekovima u granama homeopatske medicine koje ne pripadaju osnovnoj, klasičnoj, naučnoj homeopatskoj školi. Naime, preventivna upotreba homeopatskih lekova nema naučnu potvrdu efikasnosti, a i teorijski je neobjašnjiva. Odnosno, ona zahteva da tačno predvidite sve simptome koje će oboleli imati i na osnovu tako pretpostavljenog homeopatskog sindroma date lek najviše dan pre početka kliničkog ispoljavanja simptoma. Jasno je da ovo spada u domen nagađanja.

Homeopatska naučna misao u poslednje vreme usmerava svoju naučnu aktivnost i ka proučavanju blagih sredstava (potpuno netoksičnih) koja mogu, ukoliko se primenjuju povremeno za vreme izloženosti infektivnom agensu, da pripreme organizam za infekciju skoro neprimetno izmeštajući centar ravnoteže, pri čemu sama infekcija i eventualna upala vraćaju sistem u ravnotežu i simptoma nema. Naravno, i ovde se poštuje princip bezbednosti. Ova sredstva ne spadaju u homeopatske lekove. Ja sam u svom pisanju o lečenju infekcije COVID 19 preporučila jedan takav preparat koji postoji na našem tržištu, i koji se i za vreme ove infekcije, kao i za vreme infekcije gripom, pokazao kao efikasan, ali samo ako se uzme po uputstvu preventivno pre pojave prvih simptoma, a nakon izlaganja riziku, ili odmah po pojavi prvih simptoma. S obzirom na sporu kinetiku virusa COVID 19 (po čemu je ovaj virus sličan sa HIV virusom), moguće je da se simptomi povremeno vraćaju u određenim intervalima, kada treba opet delovati preventivno pomenutim preparatom.

Preparati koji se na ovaj način mogu preventivno koristiti, nisu homeopatski lekovi, polikomponentni su i ne sadrže supstance koje su strane organizmu. Blagog su dejstva ne preveniraju samu infekciju, već sprečavaju oštećenje ćelija i upalu koju to oštećenje izaziva. Ovakva homeopatska preventiva se ne bazira na stvaranju antitela protiv virusa, već na čuvanju ravnoteže na nivou ćelija zbog čega izostaje njihovo oštećenje i nema upale. Virus prolazi kroz organizam, sam pokreće stvaranje antitela (stvaranje imuniteta), ali organizam ne razvija simptome. Međutim, ključni momenat je blagovremena primena na samom početku infekcije, kod pojave prvih simptoma ili neposredno pre početka ispoljavanja simptoma