Do sada nije bilo ovakvog problema u medicinskoj nauci kao što je virus u ovoj pandemiji i bolest koju on izazaziva. Niti je o nekoj bolesti, ni o nekom virusu napisano u medicinskim naučnim časopisima toliko radova koji iznose potpuno suprotne stavove.

Glavna problematična pitanja su:

1. Da li je bolest koju izaziva COVID 19 smrtonosnija od gripa?
2. Da li je COVID 19 prirodan ili veštački virus i kakav to značaj ima za lečenje?
3. Da li je moguće prevenirati ovu infekciju i koje su prevencije bezbedne?

Probaću da odgovorim na ova pitanja iz perspektive homeopatske medicine.

U homeopatskoj medicini je odnos prema zdravlju i bolesti potpuno drugačiji u odnosu na odnos koji prema ovim pitanjima ima protokolarna medicina. Zbog lakšeg praćenja, ovaj komentar će biti podeljen na 4 dela. U prvom delu biće objašnjeni termini kako bi se lakše pratio tekst u drugom, trećem i četvrtom delu koji će biti odgovori na gore postavljena pitanja.

Uvod

Objašnjenje termina: homeopatija, alopatija, konvencionalna medicina, protokolarna medicina, homeopatska medicina, homeopatski lekovi.

Homeopatija – je metoda lečenja u kojoj se pacijentu daju lekovi koji se ne suprotstavljaju aktivnostima imunog sistema. Svi simptomi bolesti (ne računajući mehaničke povrede) su proizvod aktivnosti imunog sistema.

Objasniću to na primeru infektivnih bolesti. Naime, nije dovoljno da je virus prisutan u organizmu za razvoj bolesti. Poznato je da ima onih koji su kliconoše – imaju virus u sebi, ali nemaju nikakve simptome bolesti. Da bi se organizam razboleo potrebno je da mikroorganizmi oštete ćelije u organizmu i taj raspadni ćelijski materijal pokreće upalnu reakciju koja ima za cilj da počisti nered od oštećenih ćelija, ali u isto vreme se pokreću mehanizmi koji ograničavaju i zaustavljaju dalje oštećenje ćelija, a stvaraju se i antitela koja pamte razlog raspada, odnosno nastaje tzv. prirodni imunitet. Rezultat ovih reakcija je pojava simtoma: skok temperature čiji je cilj da ubrza reakcije, pojačano lučenje sluzi koja vezuje materijal od umrlih i oštećenih ćelija i kašalj kojim se iz organizma taj materijal izbacuje, crvenilo grla zbog pojačane prokrvljenosti čiji je cilj da dopremi leukocite koji se nalaze u krvi u većoj količini do mesta gde postoji problem…

(Vidi sliku na početku: crvenom bojom su označene supstance koje izazivaju upalu i na taj način čiste nastalu štetu, a zelenom one koje ograničavaju dalje oštećenje ćelija i samim tim smanjuju upalu – kao što se vidi na slici u isto vreme počinje oslobađanje i jednih i drugih supstanci)

Homeopatskom metodom lečenja stimuliše se imuni sistem u istom pravcu, odnosno ubrzavaju se reakcije koje je imuni sistem već započeo. Pri tom se ništa drugo u organizmu ne ošteti. Odmah nakon uzetog leka, simptomi mogu biti intenzivniji, ali se ceo proces brže završi sa dobrim efektom. Da bi se primenila ova metoda nije neophodno da budu propisani homeopatski lekovi. Ovaj način lečenja se može primeniti i uzimanjem nekih lekova koji nisu homeopatski.

Alopatija – je metoda lečenja u kojoj se pacijentu daju lekovi koji se suprotstavljaju akciji imunog sistema i smanjuju intenzivnost pojedinih simptoma: smanjuju visinu temperature, smanjuju bol, smanjuju kašalj itd. Ovakvu ulogu u organizmu mogu ostvariti i homeopatski lekovi.

Konvencionalna medicina – je medicina koja se uči na fakultetima i legalno se primenjuje. Danas su mnogi fakulteti u svoj program uključili proučavanje i homeopatske metode lečenja, mnoge državne bolnice primenjuju homeopatiju, a u nekim zemljama je homeopatska medicina pokrivena i državnim zdravstvenim osiguranjem, kao što je u Švajcarskoj od 2018. Pored homeopatske medicine deo konvencionalne medicine su i naturopatija (prirodna medicina), fitoterapija (lečenje pomoću biljaka), apiterapija (lečenje pomoću proizvoda od pčela)… Ove metode primenjuju lekari u mnogim ambulantama i bolnicama konvencionalne medicine, kako kod nas tako i širom zapadne Evrope, Kanade i Amerike.  

Protokolarna medicina – je deo konvencionalne medicine gde se pacijent leči po segmentima, a terapija koja se upotrebljava je preporučena od strane lekarskih udruženja odgovarajućih specijalizacija. Preporuke se pišu na osnovu rezultata posebne vrste studija koje se zovu dvostruko slepe randomizovane studije  i metastudija. Metastudije upoređuju rezultate brojnih dvostruko slepih randomizovanih studija koje su objavljene u naučnim časopisima a bave se istim problemom, ali i rezultate tzv. „live“ studija.

Dvostruko slepe randomizovane studije su strogo kontrolisane studije, a to znači da su, na primer, u ispitivanje ukjučene: isključivo osobe muškog pola, starosti između 45 i 65 godina, koje boluju od tačno određene jedne bolesti bez pridruženih bolesti, ili boluju od 2 najviše 3 bolesti, pri čemu je određena i težina svih tih bolesnih stanja, i sl. Generalno, mnogo je više studija rađeno na muškarcima, jer su žene isključene zbog svog nestabilnog/promenljivog hormonskog statusa.  Ovakva selekcija ispitanika je potrebna da bi se otkrio spektar uticaja određenog leka, ali su ovakve studije apsolutno nedovoljne da bi se utvrdila delotvornost jednog leka. Realno od 30 pacijenata koji u toku dana dođu specijalisti, kardiologu na primer, jedan ili čak ni jedan neće pripadati istoj grupi bolesnika kojoj su pripadali ispitanici u studijama na osnovu kojih je neki lek pokazao veoma dobre efekte. A to znači da lek koji je u studiji pokazao najbolje dejstvo, ne mora biti najbolji za svakog pacijenta sa istim zdravstvenim problemom.

Zato se rade tzv. „live“ (žive) studije, u kojima se ne radi selekcija pacijenata. Ove studije najčešće opovrgavaju rezultate dvostruko slepih randomizovanih studija, što je očekivano. Naravno, o svakom leku mnogo je više randomizovanih dvostruko slepih studija jer njih finansiraju farmaceutske kuće, dok je značajno manje urađenih „live“ studija koje finansiraju razne fondacije, države, udruženja i sl.

Rezime: obe vrste studija su potrebne, a protokoli su samo preporuke.

Bez obzira na ovo,  protokolarna medicina se uvek drži protokola.  Pored ovoga, u protokolarnoj medicini, postoji i nešto što se zove: dobra lekarska praksa. U ovo recimo spada propisivanje antibiotika kod virusnih infekcija, za koje ne postoji ni jedno stručno objašnjenje. Naime, pokazalo se da kad neko ima virusnu infekciju, i dobije, na primer, hemomicin (antibiotik), njemu bude bolje. Na osnovu ovog zapažanja postoji nepisano pravilo da se virusne infekcije mogu lečiti pomoću antibiotika. Ovo, na žalost, mnoge može koštati života, ali o tome će više reči biti u drugom i trećem delu komentara.  

Homeopatska medicina – je deo konvencionalne medicine gde se primenjuje nekoliko veoma važnih principa:

• Princip individualnosti – svaki pacijent je priča za sebe: ne može se po nekom protokolu primeniti lek;
• Princip holizma ili celovitosti – lekovi se propisuju na osnovu stanja celog organizma, bez obzira što je možda dominantan problem iz oblasti nefrologije, ili neurologije, ili kardiologije…
• Princip hijerarhije poremećaje/bolesti – pri lečenju se u homeopatskoj medicini poštuje hijerarhija poremećaja; ukoliko se leči neko teško oboljenje, očekivano je da organizam prođe kroz manje teška oboljenja, odnosno kroz oboljenja koja su manje opasna po život.
• Težina bolesti se ne meri intenzitetom simptoma: veći intenzitet simptoma ne znači opasnije ili teže oboljenje; najteže bolesti dugo se razvijaju bez ikakvih simptoma ili sa blagim simptomima, dok čovek može dugo patiti od migrena koje su jako intenzivne, ali ne ugrožavaju život.  
• Najčešće se primenjuju homeopatski lekovi, ali je moguća primena i drugih bezbednih lekova. Bezbedni lekovi se prepoznaju po tome što su im neželjena dejstva blaža i manje opasna od bolesti koju leče.

Homeopatski lekovi – pročitaj više