Istraživanja u medicini na temu prevencije bolesti postoje od X veka. U početku se mislilo da izlaganje organizma manjoj količini mikroorganizama ili oslabljenim mikroorganizmima, može da stvori imunitet ili makar da smanji intenzitet teških bolesti koje ti mikroorganizmi izazivaju. Međutim, eksperimenti su to opovrgli.
Pravi preokret je nastao kada je dr Džener (Edward Jenner 1749-1823) otkrio metodu indirektne imunizacije za vreme epidemije velikim boginjama. (Edward Jenner, “AN INQUIRY INTO THE CAUSES AND EFFECTS OF THE VARIOLAE VACCINAE A DISEASE Discovered in some of western countica of England, Particulary Gloucestershire, And known by the name of THE COW POX”. (https://collections.nlm.nih.gov/bookviewer?PID=nlm:nlmuid-2559001R-bk, доступно 17.10.2021). Ovo spektakularno otkriće je omogućilo dr Dženeru da potpuno efikasno i brzo suzbije epidemiju velikih boginja bez neželjenih efekata. Pacijenti koji su se podvrgli ovoj metodi imunizacije bili su POTPUNO ZAŠTIĆENI od virusa velikih boginja.
U čemu je genijalnost otkrića dr Dženera?
Dr Džener je za vrme epidemije velikih boginja u Engleskoj primetio da ima onih koji neguju obolele od velikih boginja, i u dužem periodu su izložene uticaju virusa, ali se ipak ne razbole. Istražujući karakteristike ovih osoba, došao je do saznanja da su sve osobe koje su bile otporne na infekciju virusom velikih boginja preležale kravlje boginje. Zaključio je da postoji mehanizam koji kod osoba koje preleže kravlje boginje stvara efikasan imunitet na velike boginje.
Kravlje boginje su bezazlena bolest koja se odlikuje pojavom makula, vezikula i na kraju krusta na koži. Promene su uglavnom lokalizovane na rukama i najčešće su ih dobijale žene koje su se bavile mužom krava. Promene prolaze za dve do tri nedelje ne ostavljajući nikakve posledice.
Velike boginje su teška bolest koja počinje simptomima sličnim prehladi, ali se ubrzo javlja karakteristična ospa koja može i krvariti. Smrtnost od ove bolesti je 30%.
Tako je definisan indirektan način imunizacije u kom prirodne, male bolesti stvaraju otpornost na slične teške bolesti.
U čemu je razlika između metoda direktne i indirektne imunizacije?
Za direktnu imunizaciju se koristi mikroorganizam koji izaziva bolest koju želimo da preveniramo, njegovi delovi ili njegov toksin, dok se za indirektnu imunizaciju koristi potpuno drugi mikroorganizam.
Direktna imunizacija je metoda modifikacije mikroorganizma koji izaziva bolest za prevenciju ili ublažavanje toka bolesti. NIkada nije 100% efikasna, ima brojne neželjene efekte, i veoma je skupa. Modifikacije mikroorganizama se mogu vršiti samo u posebno opremljenim laboratorijama koje moraju biti dobro i savesno čuvane, jer se izazivači teških bolesti mogu zloupotrebiti. Za ovu metodu imunizacije se koriste celi, oslabljeni mikroorganizmi, delovi mikroorganizma ili toksini mikroorganizama, a u novije vreme i iRNK koja ćeliji daje signal da stvara neki od antigena koje mikroorganizam sadrži.
Indirektna imunizacija je metoda stimulacije unakrsnog imuniteta imunog sistema mikroorganizmom koji dokazano izaziva laku bolest, kako bi nespecifični imunitet razvio otpornost na sličnu težu bolest koju želimo da sprečimo. Prva, i za sada jedina indirektna imunizacija, koja je sprovedena za vreme epidemije, je VAKCINACIJA, tj. indirektna imunizacija ljudi virusom kravljih boginja da bi stekli otpornost na virus velikih boginja.
Imunizacija dobija naziv prema mikroorganizmu ili toksinu koji se koristi za stimulisanje imuniteta. Tako je vakcinacija isključivo metoda imunizacije kada se koristi virus kravljih boginja (lat. vacca = krava), variolizacija je metoda imunizacije kada se koristi oslabljeni virus velikih boginja (variola vera), morbilizacija je imunizacija kada se koristi virus malih boginja (moribili), tetanusizacija je imunizacija protiv tetanusa, hepatitizacija je imunizacija protiv hepatitisa B, spajkovanje bi bila iRNK imunizacija protiv korone jer se koristi iRNK za sintezu „spike“ proteina virusa korone, itd. Od svih ovih metoda, jedino je vakcinacija metoda u kojoj se koristio virus lake bolesti da bi se stvorio imunitet na tešku bolest. Ova, najefikasnija metoda imunizacije se, na žalost, više ne koristi. Dobro je pitanje: „ZAŠTO“?
Šta je uradio dr Džener?
Dr Džener nije koristio virus velikih boginja, već je prirodnim virusom kravljih boginja, ne menjajući ga, jednostavno zarazio zdrave ljude. Svi su dobili promene karakteristične za bezazlenu bolest kravljih boginja i svi su postali potpuno otporni na virus velikih boginja. Dr Džener je ovo svoje otriće i eksperimente koje je obavio, objavio u gore pomenutoj knjizi.
Jedina bolest za čiju prevenciju su upotrebljene obe metode, i direktna imunizacija i indirektna imunizacija, su velike boginje. Dok je indirektna imunizacija, tj. vakcinacija, dala efikasnost 100%, direktna imunizacija, tj. variolizacija, je izazvala širenje epidemije. U našu zemlju je ovaj virus doneo hodočasnik koji je bio imunizovan metodom VARIOLIZACIJE, tj. direktne imunizacije. Iako su tvorci modifikovanog virusa velikih boginja, dali novonastalom virusu ime „vaccinia“ kako bi iskoristili slavu otkrića dr Dženera, postoje naučni dokazi da se radi o potpuno drugom virusu (A.W. Downie је у свом научном раду “The Immunological Relationship of the Virus of Spontaneous Cowpox to Vaccinia Virus” (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2065307/ доступно 17.10.2021)
Metoda indirektne imunizacije, kao što je VAKCINACIJA, je homeopatska metoda preventive opisana u prvoj knjizi iz oblasti homeopatije (S.Hahnemman, Organon). Naime, metoda namernog izlaganja malim, lakim bolestima kroz koje organizam prirodno prolazi je način kojim se omogućava „sazrevanje“ tj. popularno „jačanje“ imuniteta protiv sličnih težih bolesti. Znači principi „slično se leči sličnim“ i „slično se prevenira sličnim“ su homeopatski principi.
U našoj zemlji nijedna metoda imunizacije nije indirektna imunizacija.
Nedostatak indirektne imunizacije je što ona nije moguća protiv lakih bolesti.
Nedostatak direktne imunizacije je što ona nije moguća protiv teških bolesti.