Konvencionalna medicina (alopatija)

Lečenje je parcijalno i usmereno ka jednoj bolesti ili organu

Homeopatska medicina (homeopatija)

Lečenje je usmereno na energetske poremećaje na nivou celog tela

Zdravlje je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji

  • Resurs za svakodnevni život
  • Multidimenzionalnog koncepta
  • Dinamične ravnoteže na
  • Biomedicinskom planu
  • Mentalnom planu
  • Emotivnom panu
  • Kulturološkom planu
  • Ekonomskom planu
  • Filozofskom planu
  • Duhovnom planu

Zdravlje je u homeopatskoj teoriji trodimenzionalno

  • Stanje funkcionalnosti i ugodnosti tela na fizičkom nivou, bez prisustva fizičkih simptoma
  • Stanje dinamične ravnoteže na emocionalnom nivou, bez prisustva strasti
  • Stanje nesebičnosti na mentalnom nivou uz sjedinjenje sa istinom

Kreativnost zdravog čoveka je uvek usmerena ka dobrobiti i predstavlja “meru” zdravlja.

Patologija (bolesti)

Bolesti su sistematizovane  s obzirom na morfološka i funkcionalna odstupanja od zadatog “normalnog” stanja (statički aspekt).

Patologija

Bolesti su uvek energetski zavisni sindromi (skup svih simptoma) sa individualnim karakteristikama i sa zahvatanjem više organa ili više nivoa organizma (fizičkog, emotivnog i mentalnog).

Cilj lečenja

Lečenje je usmereno protiv bolesti i protiv odstupanja od “normalnog” stanja, s ciljem ublažavanja ili potpunog poništavanja konkretnih simptoma uz svestan rizik od poremećaja na drugim organima i sistemima (neželjene reakcije lekova).

Cilj lečenja

Lečenje je usmereno ka popravljanju energetskog stanja organizma čime se organizmu omogućava da aktivira adekvatne prirodne mehanizame odbrane od bolesti, kao i adaptacione i regenarativne reakcije, pri čemu se ne ugrožavaju drugi organi i sistemi.

Nakon terapije dolazi do

  • ublažavanja simtoma ali je održavanje ovog stanja omogućeno neprekidnim ponavljanjem terapije
  • nestanka simptoma jedne bolesti, dok se patologija drugih sistema i organa mora posebno lečiti

Nakon terapije dolazi do:

  • popravljanja energetskog nivoa organizma
  • oporavljanja aktivnosti imunog sistema (kao i nervnog i hormonskog) što dovodi do izlečenja na svim nivoima.

Lekovi konvencionalne medicine

  • Farmakološki lekovi zahtevaju skupu tehnologiju izrade
  • Farmakološki lekovi s obzirom na nepoznate toksične efekte,  ispituju se na životinjama i, kasnije, na obolelim dobrovoljcima
  • Adekvatno propisani lekovi imaju brojna neželjena dejstva.
  • Spadaju u hemijski otpad (potrebna su sredstva za njihovo bezbedno odlaganje).
  • Postoji stalno usavršavanje lekova pri čemu se mnogi lekovi izbacuju iz upotrebe kao štetni ili nedovoljno efikasni

Homeopatski lekovi

  • Svaka apoteka može izrađivati sve homeopatske lekove
  • Homeopatski lekovi se ispituju na zdravim, osetljivim  ljudima, obično na homeopatama što potvrđuje netoksičnost ovih lekova pri kontrolisanoj upotrebi
  • Adekvatno propisani lekovi nemaju neželjena dejstva
  • Potpuno su ekološki i ne stvaraju hemijski otpad

Ni jedan lek za vise od 150 godina postojanja homeopatije, nije izbačen iz upotrebe zbog neželjenih dejstava ili toksičnosti.

Konvencionalna medicina u poslednjih pola veka pokušava da primeni principe koji u homeopatskoj medicini postoje i uspešno se primenjuju od samog početka njenog razvoja, a to su:

  • Holistički pristup pacijentu (sagledavanje stanja celog organizma pacijenta u sadašnjem trenutku) – iako lekari konvencionalne medicine dijagnostički mogu sagledati celinu patološkog procesa u organizmu pacijenta, podeljenost medicine na uske specijalizacije i uska specijalizovanost farmakoloških lekova, onemogućavaju holistički tretman. Ukoliko pacijent ima više dijagnoza, dobiće više lekova i tada je teško predvideti sve moguće interakcije.
  • Individualan pristup pacijentu (sagledavanje individualne specifičnosti određenog patološkog stanja) – je sve češći i u konvencionalnoj medicini. Zahvaljujući ovome nova stremljenja u konvencionalnoj medicini su upravo sindromi koji povezuju patologiju više tkiva ili sistema i koji imaju svoje specifičnosti.