Konvencionalna medicina (alopatija)
Lečenje je parcijalno i usmereno ka jednoj bolesti ili organu
Homeopatska medicina (homeopatija)
Lečenje je usmereno na poremećaje organizma u celini
Zdravlje je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji multidimenzionalno
Zdravlje predstavlja dinamičnu ravnotežu na:
- biomedicinskom
- mentalnom
- emotivnom
- kulturološkom
- ekonomskom
- filozofskom
- duhovnom planu
Zdravlje je u homeopatskoj teoriji trodimenzionalno
- Stanje funkcionalnosti i ugodnosti tela na fizičkom nivou, bez prisustva fizičkih simptoma
- Stanje dinamične ravnoteže na emocionalnom nivou, bez prisustva strasti
- Stanje nesebičnosti na mentalnom nivou uz sjedinjenje sa istinom
Kreativnost zdravog čoveka je uvek usmerena ka dobrobiti i predstavlja “meru” zdravlja.
*G. Vithoulkas, The Science of Homeopathy
Patologija (bolesti)
Bolesti su sistematizovane s obzirom na morfološka i funkcionalna odstupanja od zadatog “normalnog” stanja (statički aspekt).
Patologija
Bolesti su uvek energetski zavisni sindromi (skup svih simptoma) sa individualnim karakteristikama i sa zahvatanjem više organa ili više nivoa organizma (fizičkog, emotivnog i mentalnog).
Cilj lečenja
Lečenje je usmereno protiv bolesti i protiv odstupanja od “normalnog” stanja, s ciljem ublažavanja ili potpunog poništavanja konkretnih simptoma uz svestan rizik od poremećaja na drugim organima i sistemima (neželjene reakcije lekova).
Cilj lečenja
Lečenje je usmereno ka popravljanju energetskog stanja organizma čime se organizmu omogućava da aktivira adekvatne prirodne mehanizame odbrane od bolesti, kao i adaptacione i regenarativne reakcije, pri čemu se ne ugrožavaju drugi organi i sistemi.
Nakon terapije dolazi do
- ublažavanja simtoma ali je održavanje ovog stanja omogućeno neprekidnim ponavljanjem terapije
- nestanka simptoma jedne bolesti, dok se patologija drugih sistema i organa mora posebno lečiti
Nakon terapije dolazi do
- popravljanja energetskog nivoa organizma
- oporavljanja aktivnosti imunog sistema (kao i nervnog i hormonskog) što dovodi do izlečenja na svim nivoima.
Lekovi konvencionalne medicine
- Farmakološki lekovi zahtevaju skupu tehnologiju izrade
- Farmakološki lekovi s obzirom na nepoznate toksične efekte, ispituju se na životinjama i, kasnije, na obolelim dobrovoljcima
- Adekvatno propisani lekovi imaju brojna neželjena dejstva.
- Spadaju u hemijski otpad (potrebna su sredstva za njihovo bezbedno odlaganje).
- Postoji stalno usavršavanje lekova pri čemu se mnogi lekovi izbacuju iz upotrebe kao štetni ili nedovoljno efikasni
Homeopatski lekovi
- Svaka apoteka može izrađivati sve homeopatske lekove
- Homeopatski lekovi se ispituju na zdravim, osetljivim ljudima, obično na homeopatama što potvrđuje netoksičnost ovih lekova pri kontrolisanoj upotrebi
- Adekvatno propisani lekovi nemaju neželjena dejstva
- Potpuno su ekološki i ne stvaraju hemijski otpad
Ni jedan lek za vise od 150 godina postojanja homeopatije, nije izbačen iz upotrebe zbog neželjenih dejstava ili toksičnosti.
Konvencionalna medicina u poslednjih pola veka pokušava da primeni principe koji u homeopatskoj medicini postoje i uspešno se primenjuju od samog početka njenog razvoja, a to su:
- Holistički pristup pacijentu (sagledavanje stanja celog organizma pacijenta u sadašnjem trenutku) – iako lekari konvencionalne medicine dijagnostički mogu sagledati celinu patološkog procesa u organizmu pacijenta, podeljenost medicine na uske specijalizacije i uska specijalizovanost farmakoloških lekova, onemogućavaju holistički tretman. Ukoliko pacijent ima više dijagnoza, dobiće više lekova i tada je teško predvideti sve moguće interakcije
- Individualan pristup pacijentu (sagledavanje individualne specifičnosti određenog patološkog stanja) – je sve češći i u konvencionalnoj medicini. Zahvaljujući ovome nova stremljenja u konvencionalnoj medicini su upravo sindromi koji povezuju patologiju više tkiva ili sistema, koji imaju svoje specifičnosti i koji predstavljaju deo odavno opisanih homeopatskih sindroma.