Homeopatija i homeopatsko lečenje se zasniva na primeni homeopatskih lekova u skladu sa postavljenom homeopatskom dijagnozom. U skladu je sa savremenim principima individualnog i celovitog (holističkog) pristupa čoveku i njegovim stanjima zdravlja i bolesti. Svojom dijagnozom i terapijom istovremeno obuhvata poremećaje na sva tri nivoa ljudskog bića: fizičkom, emotivnom i mentalnom.
Svi procesi u živim organizmima zavise od količine raspoložive energije. Ljudski organizam ima više načina za stvaranje potrebne energije koji se razlikuju po svojoj efikasnosti. Kada ima optimalnu količinu energije, ilustrativno možemo reći da je organizam na Nivou 1 i tada koristi najefikasnije načine stvaranja i prenosa energije (od stvorenih 100% energije, 5% je potrošeno na samo stvaranje a 95% je raspoloživa energija) i sposoban je da pokrene neposredne odbrambene, adaptacione i regenerativne mehanizme i na taj način se, uz veoma malo prolaznih poremećaja i simptoma, brzo vrati u optimalno stanje nakon delovanja nekog stresa. Ovo je zdravo stanje organizma. Pročitajte više o homeopatskoj dijagnozi
Organizam iz zdravog stanja prelazi u bolesno zbog ponovljenog, dugodelujućeg stresa ili stresa jakog intenziteta u bilo kom obliku:
- psihički stres
- loša ishrana
- loše navike
- iscrpljivanje (fizičko ili mentalno)
- supresivna terapija
- itd…
Neposredni imuni odgovor
Nivo 1
Posredni imuni odgovor
Nivo 2
Oštećen imuni odgovor
Nivo 3
Neefikasan imuni odgovor
Nivo 4
Zbog česte, dugotrajne ili ponavljajuće aktivacije adaptacionih, odbrambenih i regeneracionih mehanizama, raspoloživa energija se smanjuje, organizam pada na energetski niži nivo, i cena toga je aktiviranje posrednog imunog odgovora kao i pojava simptoma bolesti na bilo kom od tri pomenuta nivoa ljudskog bića (fizičkom, emotivnom i mentalnom). Imuni odgovor nije neposredan i brz, već se moraju aktivirati i neki posredni mehanizmi što dodatno troši energiju i oteževa ozdravljenje, odnosno vraćanje organizma na energetski optimalan nivo. Dalji energetski pad vodi deprivaciji imunog sistema i stvara uslove za teške hronične bolesti.
Određivanje nivoa na kome se zdravlje pacijenta nalazi ponekad je veoma teško, posebno u slučajevima kada se koristi velika količina lekova za održavanje pasivne homeostaze. Međutim, nakon reakcije na prvi homeopatski lek, preciznije se može odrediti nivo zdrastvenog stanja pacijenta. Cilj homeopatskog lečenja je vraćanje organizma na energetski optimalan nivo i u skladu sa tim homeopatija je razvila mehanizme holističkog i individualnog pristupa ne samo u dijagnozi, već i u terapiji. Ne postoje protokoli lečenja određenih bolesti, već protokoli pristupa bolesnom organizmu i tumačenju zdravstvenog stanja, odnosno pravila postavljanja homeopatske dijagnoze koja direktno upućuje na potreban homeopatski lek.
Zdrav organizam – nivo 1
Karakteristika ovog nivoa je generalno retka pojava bolesti. Organizam na ovom nivou može da razvije akutne bolesti sa visokom temperaturom (preko 38,5°C) koje se retko javljaju. Akutne bolesti koje se prirodno mogu razviti na nivou 1 su sezonske inflamatorne bolesti izazvane sezonskim virusima i G+ bakterijama (streptokoke, stafilokoke…): grip, prehlade, upale grla, upale uva, konjuktivitis, upale bešike, polne infekcije (gonoreja) i sl, ali i dečje infektivne bolesti (varičela, morbili i sl). Hronične bolesti fizičkog tela ovog nivoa su uvek izraz psihosomatskog pomeranja patologije i najčešće nisu udružene sa poremećajima na emotivnom i mentalnom nivou. Ukoliko ima poremećaja na emotivnom i mentalnom nivou oni su blagog intenziteta.
Lečenje akutnih bolesti na nivou 1
Lečenje lekovima najčešće nije potrebno i ove bolesti prolaze bez posledica uz adekvatan higijensko-dijatetski režim. Upotreba homeopatske terapije ubrzava izlečenje jer popravlja energetski status organizma, ali nije neophodna.
Lečenje hroničnih bolesti na nivou 1
Hronične bolesti koje se mogu javiti na ovom nivou su: prolivi, čir u želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ulcerozni kolitis (proktitis), analne fisure, migrene, vrtoglavice, ekcem, psorijaza, astma, hroničan kašalj, poremećaji plodnosti, benigni tumori ili sa slabim malignim potencijalom… Kod hroničnih stanja fizičkog tela na nivou 1 najčešće ne postoji istovremena patologija na emotivnom i mentalnom nivou, jer su ove bolesti psihosomatskog karaktera. Lečenje zahteva homeopatsku terapiju koja pored pravilne ishrane, nadoknade nedostajućih vitamina, minerala, odgovarajućih tkivnih soli i popravljanja životnih navika, relativno brzo može da vrati organizam u zdravo stanje.
Akutna bolesna stanja – Nivo 2
Karakteristika nivoa 2 su veoma česte, „uporne“ akutne bolesti praćene visokom temperaturom (preko 38,5°C) koje se javljaju više puta godišnje i hronična stanja sa periodičnim jakim egzacerbacijama (intenziviranjem simptoma). Akutne bolesti ovog nivoa su uglavnom bakterijske upale kože i svih sluzokoža (respiratorne, digestivne, urinarne…) koje su izazvane najčešće G- bakterijama (Haemophilus influencae, Escherichia coli, Klebsiella…). Organizam je energetski slabiji, ali je još uvek sposoban za pokretanje adekvatnih posrednih inflamatornih reakcija u cilju izlečenja. Hronična stanja su u fazama remisije udružena sa poremećajima i na emotivnom (pojava strahova, paničnih napada, i sl), ali i na mentalnom nivou (poremećaj pamćenja, pojava povremenih perceptivnih poremećaja, slaba koncentracija i sl), koji traju istovremeno sa fizičkim simptomima, tako da imamo prisutnu patologiju na sva tri nivoa ljudskog bića.
Lečenje akutnih bolesti na nivou 2
Lečenje akutnih bolesti na ovom nivou je neophodno. Neposredno nakon homeopatske terapije, javlja se privremeno intenziviranje simptoma i nakon toga izlečenje. Međutim, da bi organizam energetski ušao u nivo 1, potrebno je ponavljanje doze ili sukcesivno davanje više od jednog homeopatskog leka. Dok se organizam energetski popravlja, akutne bolesti se mogu i dalje javljati, ali su intenzitet simptoma i učestalost sve manji, a vremenom se menjaju i izolovani izazivači tih upala te se umesto G- bakterija, analizom izoluju G+ bakterije (najčešće Streptokok) ili se dobije rezultat sa izolovanom saprofitnom florom (virusne upale).
Lečenje hroničnih bolesti na nivou 2
Lečenje hroničnih bolesti na nivou 2 duže traje i tokom terapije se jasno uočava psihosomatsko kretanje patologije. Nakon stimulativne homeopatske terapije i energetskog popravljanja organizma, nastaje intenziviranje simptoma uglavnom na fizičkom nivou (ali može biti i na emotivnom, retko kad na mentalnom) koje u zavisnosti od istorije bolesti može različito trajati i biti različitog intenziteta, ali se skoro uvek javlja sa određenom pravilnošću koju homeopata prati i na osnovu koje zaključuje u kom se pravcu kreće lečenje. Međutim, isto tako, ukoliko se lek da za vreme egzacerbacije, tj. intenzivnih simptoma hronične bolesti, ovo dodatno intenziviranje može proći neprimećeno. Nakon ove faze, dolazi do ublažavanja i nestajanja simptoma u velikoj meri ili potpuno. Simptomi se kasnije mogu javljati periodično, ali su slabiji i kraće traju, što može zahtevati ponavljanje doze homeopatskog leka ili propisivanje drugog homeopatskog leka. Ovakva terapija vodi ka višim energetskim nivoima i potpunom izlečenju.
Teška hronična stanja – Nivo 3
Organizam na ovom nivou razvija teška hronična stanja. Za vreme mogućih upala nije u stanju da razvije temperaturu preko 38,5°C. Akutna inflamatorna stanja drugog nivoa zamenjena su subakutnim zapaljenskim stanjima, simptomatski blagim upalama koje dugo traju, sa niskom temperaturom, uz osećaj velike iscrpljenosti, malaksalosti. Mikroorganizmi koji se analizom briseva dokazuju u ovim stanjima su najčešće rezistentne G- bakterije (pseudomonas…), anaerobne bakterije i gljivice. Hronične bolesti mogu biti dominantno ili na fizičkom, ili na emotivnom ili na mentalnom nivou, ali su uvek patologijom značajno zahvaćena sva tri nivoa. Za razliku od psihosomatskog kretanja bolesti koje je karakteristično za više nivoe, ovde je češće suprotno kretanje, tj. potiskivanje bolesti sa fragilnog fizičkog nivoa na emotivni i mentalni što bolest produbljuje, ali omogućava preživljavanje. Ovde spadaju: dijabetes, reumatske bolesti, teški oblici vrtoglavice, Kronova bolest, ulcerozni kolitis (pankolitis), hormonski poremećaji, teži kardiovaskularni poremećaji, hronični bubrežni problemi, tumori, multipla skleroza, depresija, neuroze, poremećaji percepcije koji perzistiraju…
Lečenje subakutnih stanja organizma na nivou 3
Subaktna stanja koja se mogu javljati na ovom nivou se ne leče posebno jer predstavljaju deo hroničnog poremećaja i imaju veliki značaj pri postavljanju homeopatske dijagnoze.
Lečenje hroničnih stanja organizma na nivou 3
Lečenje hroničnih bolesti na ovom nivou je teško i dugotrajno. Prvo se za vreme terapije uoče prolazna intenziviranja tegoba na fizičkom nivou koja su znak okretanja procesa produbljivanja bolesti u psihosomatsko kretanje patologije. U momentu dovoljnog energetskog oporavka organizam najčešće počinje da razvija akutna stanja sa temperaturom preko 38,5°C (znak prelaska na nivo 2) koja dalje treba, takođe, lečiti homeopatskim lekovima, odnosno treba nastaviti sa energetskim oporavkom organizma, jer je to jedini način da se hronične bolesti izleče. Ovo je momenat kada se često odustaje od homeopatske terapije, jer se organizam vraća u akutna bolesna stanja kroz koja je jednom davno prošao i koja su smatrana izlečenim. Ukoliko se nastavi sa homeopatskim lečenjem, neophodan je stalni kontakt sa homeopatom kako bi se adekvatno pratilo zdravstveno stanje. Permanentnim dodavanjem energije organizmu učestalost i intenzitet akutnih stanja se smanjuju i organizam se vraća na nivo 1. Dužina trajanja homeopatskog lečenja zavisi od više faktora, a pojava određenih akutnih stanja može se predvideti na osnovu istorije bolesti.
Teško izlečiva stanja – Nivo 4
Hronična stanja nivoa 4 su veoma teška, a većina ima i razvijene komplikacije. Organizam je slab i najčešće se održava zahvaljujući brojnim farmakološkim lekovima koji stvaraju pasivnu homeostazu. Za ovaj nivo su karakteristična najteža hronična stanja sa komplikacijama: maligni tumori, teška kardiovaskularna oboljenja, ciroza jetre, bubrežna insuficijencija i sl, uz perzistentne simptome i na emotivnom i na mentalnom nivou koji su stalni: strahovi, panični napadi, depresija, letargija uma, konfuzija i sl. U termininalnom stadijumu organizam može pokušati da razvije akutno stanje i uložiti sve svoje resurse u energetski skok kada se razvija upala sa visokom temperaturom, međutim najčešće je to neuspešno i fatalno, jer su bakterije karakteristične za ovaj nivo kao Pneumocystis carinii veoma rezistentne terapiju.
Lečenje teških hroničnih bolesti na nivou 4
Lečenje pacijenata na ovom nivou je veoma teško, a nekada nije ni moguće. Uvek je potrebna serija homeopatskih lekova koji se moraju propisivati u pravilnom redosledu koji prati promenu simptoma na sva tri nivoa ljudskog bića. Da bi se pacijent podigao na treći nivo, lečenje može trajati i dve godine. U početku, pacijent oseća priliv energije. Međutim, prelazak na nivo tri donosi intenziviranje simptoma i tada je potrebno nastaviti sa homeopatskim lečenjem, i ne uzimati, ukoliko nije neophodno, lekove koji „olakšavaju tegobe“, a ne leče. Potrebno je stalno praćenje i subjektivnog i objektivnog stanja pacijenta što je veoma zahtevno i često nemoguće bez dobre saradnje pacijenta, homeopate i lekara specijalista.