Reaktivni artritis

Reaktivni artritis

Reaktivni artritis je aseptički artritis, koji se javlja posle akutne infekcije urogenitalnog trakta kao što su najčešće uretritis kod muškaraca, a cistitis ili cervicitis kod žena; ili intestinalnog trakta (kolitis, enterokolitis) različite etiologije obično kod osoba sa genetskom predispozicijom. Najčešće se javlja između 20-30 godine i 10 puta češće kod muškaraca. 

Simptomi reaktivnog artitisa

Artritisu često prethodi akutni konjuktivitis, a u oko 30% slučajeva javljaju se i promene na koži isluzokožama u vidu stomatitisa, balanitis i/ili keratodermija. Artritis počinje naglo i pretežno je ispoljen u donjim ektremitetima, najčešće asimetrično:

  • bolovi u kolenu 
  • bolovi u skočnom zglobu
  • bolovi u zglobovima stopala
  • otoci u bolnim zglobovima
  • bol u peti
  • noćni bol u krsnom predelu praćem jutarnjom ukočenošću
  • plitke i bezbolne ulceracije u usnoj duplji
  • plitke i bezbolen ulceracije na glansu penisa
  • papulo-pustulozna ospa ili hiperkeratoza tabana, ređe dlanova
  • generalizovana keratodermija u težim slučajevima slična psorijazi. 

Nepotpuni oblici Rajterove bolesti se kategorizuju kao Rajterov sindrom čiji je simptom hronični blagi artritis. 

Lečenje reaktivnog artitisa u konvencionalnoj medicini

Lečenje ove infekcije u koncvencionalnoj medicini se ne razlikuje mnogo od lečenja drugih artritisa.  Najbitnije je mirovanje u akutnom stanju bolesti. Od lekova se  koriste ibuprofen, indometacin, naproksen, diklofenak, kao i injekcije glikokortikoida u oboleli zglob ili upaljeni pripoj tetiva. Ukoliko je urogenitalna infekcija i dalje prisutna, propisuju se tatraciklinski preparati i primenjuju narednih deset dana. Očne promene simptomatski leči oftamolog. Hronični artritis leči se po istim principima kao i reumatoidni artritis, ali posebnu prednost ima methotrexat, koji povoljno deluje i na kožne promene. Fizikalna terapija je izuzetno korisna i predstavlja sastavni deo lečenja, kad aprođe akutna faza bolesti. 

Reaktivni artitis u homeopatiji

U homeopatskoj medicini svaka boelst je rezultat prethodnih bolesti injihovog neadekvatnog lečenja. Rajterov sindrom je posledica neadekvatnog lečenja urogenitalnih i digestivnih infekcija. 

Lečenje bilo koje infekcije može da ide u dva pravca: 

  • dodatkom energije orgaizmu kada se aktiviraju adekvatni imuni mehanizmi organizma i podstakne proces samoizlečenja (homeopatski lekovi)
  • oduzimanjem energije organizmu kada se onesposobi organizam da reaguje na nastalo oštećenje i simptomi nestanu, ali patologija nastavi da se širi na dublje slojeve organizma (antibiotici).

Ukoliko je urogenitalna infekcija lečena antibiotski uzrok nije nestao, samo je uništena crevna flora koja stvara 40% energije u organizmu. Zahvaljujući tome simptoma više nema na sluzokoži urinarnog trakta, već je bolest otišla dublje na mišićno zglobni sistem. Pojava konjuktivitisa takođe govori o pogoršanju stanja jer je došlo do pomeranja na terenu istog tkiva (sluzokože) u smeru “na gore” što nikada nije dobar znak. Da li će bolest nadalje ići prema površini i spontano nestati ili će se pretvoriti u hroničnu bolest zavisi od energetskog statusa organizma. 

Pacijenti koji dobiju Rajterovu bolest/sindrom su po pravilu na višim energetskim nivoima zdravlja zato studije i pokazuju da se oko 90% njih spontano izleči.  Problem nastane kod malog broja koji su nasledili slabost pogođenih sistema.

Lečenje reaktivnog artitisa u homeopatiji

Lečenje reaktivnog artitisa poštuje iste principe kao i homeopatsko lečenje bilo koje druge bolesti. S obzirom na simptome uočava se holistički sindrom i propisuje lek koji najdoslednije pokriva uočeni sindrom. Lečenje ne traje dugo ukoliko bolest nijej prešla u hroničnu fazu. Ukoliko je prešla u hroničnu fazu, potrebno je nekoliko puta ponoviti lek ili dati sukcesivno nekoliko lekova. Za vreme lečenja očekuje se da se kratkotrajno pojavi upala urogenitalnog sistema ili enterokolitis od kojih je patologija i počela. Ove kratkotrajne upale najčešće prođu bez dodanih lekova. 

Spisak homeopatskih lekova koji se mogu koristiti u lečenju reaktivnog artitisa: 

  • Medhorrinum – najčešće propisivan lek za ovaj problem posebno ako je pre Rajterovog sindroma bila prisutna urogenitalna infekcija izazavana Gonokokom. Simptomi koji su deo Medhorrinum homeopatskog sindroma, osim simptoma artritisa: 
    • ekstremista
    • voli nezrelo voće
    • spava na stomaku
    • veliko poboljšanje tegoba na moru
    • može imati utisak da mu je neko  iza leđa
    • zimogrožljiv, a voli da topi led u ustima
  • Nux vomica – takođe često može biti indikovana za lečenje Rajterovog sindroma. Simptomi koji su deo Nux vomica homeopatskog sindroma, osim simptoma artritisa su. 
    • opstipacija sa lažnim pozivima
    • nestrpljiv veoma
    • problemi sa varenjem hrane
    • ambiciozan
    • radi 5 poslova u isto vreme, užurban
    • zimogrožljiv
  • Rus toksikodendron – leči Rajterovu bolest. Indikovan je kod pacijenata koji imaju sledeće modalitete: 
    • bolovi su jači kada je vlažno vreme
    • kretanje smanjuje bolove u zglobovima
    • izražene promene na koži
    • pojačana želja za mlekom
  • Sulphur – najčešće indikovan ukoliko postoje izraženi simptomi na nivou kože pored artritičnih bolova. Ostali simptomi sindroma Sulphura su: 
    • jutarnji proliv koji budi pacijenta
    • gadljiv na mirise drugih ljudi
    • ne može da stoji u mestu
    • lenjost
    • voli red ali ne može da ga održi
    • vrelina u stopalima – mora da ih otkriva noću