Šta su homeopatski lekovi
Homeopatski lekovi su prirodne supstance biljnog, životinjskog/ljudskog ili mineralnog porekla. Mogu biti napravljeni u obliku potentnih rastvora ili fiksirani na globulice od šećera koje su nosači aktivnosti leka.
Glavna aktivnost ovih lekova koja je naučno potvrđena i preko koje homeopatski lekovi i ostvaruju svoje dejstvo, je povećanje broja tzv. energetskih molekula u organizmu. Zahvaljujući njima, u organizmu se aktiviraju odgovarajući regulatorni, adaptacioni i imuni mehanizmi koji dovode do izlečenja.
Da bi do reakcije pojačane sinteze enrgetskih molekula (ATP-a) došlo, potrebno je da se slika simptoma poremećaja i bolesti poklopi sa opisanom homeopatskim sindromom, tj. “slikom” homeopatskog leka. U homeopatskoj medicini bolesti su svrstane u homeopatske sindrome koji nose nazive homeopatskih lekova kojima se leče. Na primer, sindrom ARNIKE koji obuhvata poremećaje i patološka stanja i na fizičkom i na emotivnom i na mentalnom novu, leči se homeopatskim lekom koji je napravljen od biljke arnike i nosi isti naziv. Sindrom KALCIJUM KARBONIKUMA leči se pomoću leka napravljenog od kalcijum karbonikuma i nosi isti naziv, itd.
Bolesti i poremećaji na bilo kom organu, ali i psihički i mentalni, mogu se transformisati ili nestati zahvaljujući samo jednom leku. Kod manje bolesnih organizama jedan lek je najčešće dovoljan (nivo I, ponekad i II). Kod težih bolesnih stanja biće potrebno više sukcesivno propisanih lekova (ponekad nivo II, nivo III i nivo IV). Davanje više lekova u isto vreme ili u kratkim vremenskim razmacima, nema naučnu potvrdu efikasnosti. Nakon prvog dobro propisanog leka mora da se sačeka određeni period dok lek ne iscrpe svoje mogućnosti delovanja i tek nakon toga, ukoliko postoji potreba, može se propisati drugi homeopatski lek.
Kako se prave homeopatski lekovi
Homeopatski lekovi se prave od prirodnih supstanci mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog porekla. Mogu se primenjivati u obliku matičnih tinktura, ili u obliku potenciranih lekova koji se dobijaju metodom razblaživanja i sukusije vodeno-alkoholnog rastvora.
Različite potencije homeoaptskih lekova nisu ekvivalentne jačini doze hemijskih lekova. Najčešće upotrebljavane potencije su 12C, 14C, 16C, 18C, 19C, 30C, 200C, 1M, 10M, 50M, ali i veoma niske potencije kao što su 6X ili 12D. Ređe se upotrebljavaju LM potencije.
Kako se pije homeopatski lek
Doziranje homeopatskog leka zavisi od stanja organizma i potpuno je individualno. Pri lečenju akutnih bolesti primenjuju se visoke potencije (200 C, 1M, 10M) i u zavisnosti od bolesnog stanja mogu se ponavljati svakog dana, ali i više puta dnevno. Pri lečenju hroničnih bolesti niske potencije kao što su X ili D potencije ili C potencije do 16 C mogu se uzimati svakodnevno, potencija 30 C se ponavlja najčešće na 7 dana, dok se 200 C potencija ponavlja na mesec dana ili na tri meseca. U klasičnoj homopatiji se ne daje više homeopatskih lekova u isto vreme. Kad se završi reakcija organizma na primenjeni lek, može se dati drugi lek.
Ni jedan homeopatski lek ne oštećuje zdravlje ukoliko se primenjuje u skladu sa pravilima doziranja. Privremena intenziviranja simptoma su željene reakcije na lek, kao i adekvatno pomeranje patologije na hijerarhijski niže/površnije sisteme i organe. Međutim, dugotrajna, nekontrolisana homeopatska terapija, posebno ako su korišćene visoke potencije, može dovesti do iscrpljivanja organizma. Neophodno je da homeopatsku terapiju propiše homeopatski lekar koji zna da prati reakcije na lek i da adekvatno dozira lekove. Lekari koji ne znaju pravila homeopatskog propisivanja kao i moguće reakcije na lek, ne treba da propisuju homeopatske lekove. Bez nadzora lekara homeopate ne treba dugo uzimati ni niskopotentne homeopatske lekove koji se mogu kupiti bez recepta u apotekama, a koji po uputstvu „rešavaju“ jedan simptom.
NI JEDAN HOMEOPATSKI LEK NE DELUJE SAMO NA JEDAN SIMPTOM. DEJSTVO SVIH HOMEOPATSKIH LEKOVA JE UVEK NA NIVOU CELOG ORGANIZMA, BEZ OBZIRA DA LI SE RADI O NISKIM ILI VISOKIM POTENCIJAMA.
Zato je važno da lekar edukovan iz oblasti homeopatske medicine prati šta se dešava sa osobom za vreme homeopatske terapije.
Zašto ne treba uzimati homeopatske lekove na svoju ruku, a kada je to moguće?
Nalaženje pravog homeopatskog leka nije lak zadatak i može iziskivati mnogo vremena. Pacijenti koji su navikli na standardni, specijalistički odabir leka, koji zahteva relativno jednostavna prosuđivanja (na osnovu nekih analiza ili par simptoma) da bi se propisali lekovi, mogu biti razočarani sistematskim procesom koji se koristi pri homeopatskoj terapiji i mogu očekivati da homeopatske lekove mogu uzimati bez konsultovanja sa homeopatom. Međutim, homeopatija nema posebne lekove koji direktno i odmah otklanjaju bol, smanjuju anksioznost, suzbijanju nesanicu itd. jer se lek bira u svrhu izlečenja celog organizma i daje se u skladu sa stanjem kontrolnih mehanizama u organizmu (psihoneuroendokrini sistem). Upravo zbog toga, je nemoguće precizno odrediti lek bez poznavanja homeopatske teorije i može biti veoma štetno uzeti bilo koji homeopatski lek bez prethodne konsultacije. Da bi se došlo do izlečenje propisani homeopatski lek treba da pokriva sve pacijentove simptome na fizičkom, emotivnom i mentalnom nivou, navike spavanja, ishrane itd. kako bi na adekvatan način stimulisao neki od kontrolnih sistema.
U homeopatiji postoji više od 3000 lekova, pronalaženje pravog leka za određeno bolesno stanje nije lak zadatak, zbog toga pacijenti ne treba da sumnjaju u kompetentnost lekara homeopate koji provodi toliko vremena listajući svoje knjige i pažljivo zadire u naizgled nevažne detalje.
Ukoliko bi pacijent na svoju ruku uzimao homeopatske lekove i ponavljao pogrešno indikovane lekove može doći do sledećih reakcija:
- Pojačana osetljivost na lek koji ne može da pokrene lekovitu reakciju: lek nije uticao na postojeće simptome i razvili su se novi simptomi. Savet: U tom slučaju je potrebno antidotirati dejstvo leka što je moguće uraditi jakim mirisima: piti kafu, mirišljave čajeve, mirisati pepermint, eukaliptus, koristiti Sensodyne pastu za zube.
- Delimično (parcijalno) dejstvo leka: neki simptomi su nestali, nije došlo do potpunog izlečenja i mogu se, a ne moraju, javiti neki novi simptomi. Savet: Čekati da prođe mesec dana da bi nestao uticaj leka. Ukoliko stanje ostane nepromenjeno i nakon mesec dana, probati sa antidotiranjem leka na isti način kao što je gore opisano, ako i to ne da rezultate obratiti se lekaru homeopati.
- Suprimirajuće dejstvo – lek ukloni površne simptome kao što su promene na koži, bolovi u zglobovima… a izazove poremećaje na dubljim nivoima kao što su prmene na psihičkom planu ili alergijske reakcije (astma i sl.) Savet: Obavezno potražiti pomoć lekara homeopate.
Veoma je opasno da pacijent uzima dodatne homeopatske lekove uz propisani lek. U tom slucaju nije moguće odrediti koja je komponenta u kombinaciji delovala bilo korisnim ili štetnim učinkom. Uz to niko ne može predvideti interakciju koja se može desiti izmedju kombinacija terapijskih uticaja. Praksa davanja kombinacije lekova narušava fundamentalne zakone klasične homeopatije.
Medjutim, u slučaju nekih akutnih stanja sa jasnom indikacijom pacijent može sam uzeti homeopatski lek.
- 1. Arnica – se uzima kod teških povreda, uganuća zglobova, povreda sa sumnjom na ekstravazaciju krvi iz krvnih sudova i formiranja hematoma i otoka. U slučaju da je rana otvorena, arnika se ne sme uzimati sve dok se rana hirurški ne obradi, jer bi u tom slučaju arnika zaustavila krvarenje, koje je „poželjno“ pri otvorenim povredama, jer sprečava nastanak infekcije.
Način upotrebe: na dan povrede staviti globulu arnike 200C pod jezik; sutradan istopiti jednu globulu u vodi (količina vode dovoljna za 3, 4 gutljaja) i naredna 3 do 4 dana piti po gutljaj dnevno rastvora. Pri tom uvek neposredno pre uzimanja gutljaja promešati rastvor. Gutljaj zadržati u ustima 20 sekundi pre gutanja. Ne korisiti metalni, keramički ni drveni probor. Staklenu čašu nakon upotrebe oprati vrelom vodom. Nastaviti sa terapijom sve dok postoji hematom i bol.
2. Ledum – može biti indikovan kod ujeda insekata, čak i zmije ukoliko postoje sledeći simptomi: koža je na mestu ujeda hladna, a osobi prija kada tu drži led.
3. Apis – može takođe biti indikovna kod ujeda s tim što u ovom slučaju postoje sledeći simptomi: mesto ujeda je otečeno, vruće i javlja se osećaj pečenja.
4. Hypericum – koristi se kod povreda nervnih zavrsetaka kada se bol linearno širi prema gore.
Način upotrebe lekova pod rednim brojem 2, 3 i 4: jednu globulu leka staviti pod jezik. Potencija koja se propisuje u tim slučajevima je 30C ili 200C ukoliko ne bude poželjne reakcije na 30 C. Lek se ne ponavlja bez konsultacije sa homeopatom.
5. Arsenicum – koristi se u slučaju trovanja hranom, dijareje i povracanja. Simptomi su: osećaj žeđi i suvoće u ustima, ali pacijent ne može piti velike količine vode odjednom, nego po par gutljaja; osećaj nemira, osećaj hladnoće u telu i vreline u licu.
Način upotrebe: rastvoriti jednu globulu Arsenicuma 30C u vodi; količina vode treba biti otprilike za 3 gutljaja i piti po gutljaj u toku dana. Ukoliko simptomi postanu blaži, lek ne treba ponavljati sutradan. U težim slučajevima može se na isti način napraviti rastvor i uzimati po gutljaj dnevno još dan-dva.
Napomena: Kod nas na tržištu postoje Solinola kapi, one nisu homeopatski lek, ali mogu da pomognu kod akutnog trovanja i kod akutnih virusnih infekcija respiratornog i digestivnog trakta. S obzirom na to da homeopatski lekovi imaju dublje dejstvo, uvek je savet da se prvo primene Solinola kapi koje će u najvećem broju slučajeva za 24 sata popraviti zdravstveno stanje kada su u pitanju virusne infekcije respiratornog i digestivnog trakta kao i trovanja hranom i vodom.
Autor teksta: dr Kristina Andrejević
Dužina delovanja homeopatskog leka
Dužina delovanja homeopatskog leka zavisi od:
- stanja organizma (akutno stanje – kraće delovanje leka, hronično stanje – duže delovanje leka)
- vrste leka (neki lekovi imaju kratko delovanje, dok drugi mogu delovati u istim potencijama i po 3 meseca)
- potencije leka (niske potencije kraće deluju, dok više potencije deluju duže)
Šta treba izbegavati za vreme homeopatske terapije
Za vreme homeopatske terapije treba izbegavati prirodne antidote homeopatske stimulacije, tj. supstance koje poništavaju dejstvo homeopatskih lekova, a to su pre svega one koje imaju intenzivne mirise:
- kafa (i bez kofeina)
- mentol (u bilo kom obliku: kreme, paste za zube, šamponi, žvake…), eukaliptus, pepermint
- čajevi od nane i kamilice, kao i drugi aromatični čajevi
- svi jaki začine i jaki mirisi
Upotreba uz druge lekove
Uz homeopatsku terapiju mogu se uzimati mnogi alopatski lekovi (lekovi koji se koriste u konvencionalnoj medicini), pri čemu doziranje treba prilagoditi stanju pacijenta i rezultatima laboratorijskih i drugih medicinskih analiza. Problem predstavljaju jako supresivni lekovi kao što su kortikosteroidi, antibiotici i antipsihotici. Ukolliko je pacijent na hroničnoj terapiji kortikosteroidima ili antipsihoticima, neophodno je postepeno smanjivanje njihovih doza do isključivanja uz adekvatno stimulisanje homeopatskim lekovima, naravno sve u skladu sa celokupnim zdravstvenim stanjem pacijenta.
Ukoliko se za vreme homeopatske terapije javi neka akutna bolest, to je momenat kada se ili poveća potencija istog homepatskog leka ili se uzima drugi homeopatski lek koji će razrešiti novonastalo akutno stanje. Generalno, organizam koji je u stanju da razvije akutnu bolest je zdraviji i treba mu samo još malo pomoći. Ovo posebno važi za akutna stanja sa visokom temperaturom (preko 38,5 stepeni Celzijusa), koja su uvek dobar znak.
Neželjena dejstva
Adekvatno propisan homeopatski lek nema neželjenih dejstava. Iako se mogu pokrenuti veoma burne reakcije u organizmu zbog energetskog oporavka, one nikada ne ugrožavaju život.
Lekovito dejstvo leka ima dve faze:
- I faza – lek energetski oporavlja organizam jer stimuliše sintezu ATP molekula u tačno određenim delovima organizma
- II faza – organizam koristi stvorene molekule i pokreće brojne reakcije u organizmu u pravcu izlečenja.
Suprimirajuće (potiskujuće) dejstvo leka nastaje kada se propiše lek koji nalikuje adekvatnom leku, ali nije adekvatan lek. Dolazi do poboljšanja tegoba, ali pacijent nije izlečen i očekuje se pojava nove manifestacije patološkog stanja. Ovako, na primer, deluju kortikosteroidi. U homeopatskoj medicini ovo nije zadovoljavajuće dejstvo iako neke tegobe mogu privremeno nestati.
Palijativno (pomoćno) dejstvo leka je deo lekovite reakcije kod pacijenata sa veoma teškim hroničnim bolestima. Takođe, palijativno dejstvo je moguće kada se lek ne propisuje na osnovu totaliteta simptoma, pri čemu lek popravi jedan određeni simptom zbog koga je dat, ali ravnoteža organizma nije generalno pomerena ka zdravijem stanju, niti je pacijent izlečen. Ovako deluju popularni homeopatski lekovi koji su kombinacija više homeopatskih lekova (Influcid, Dentokind itd…)
Dokazujuće dejstvo nastaje kada se pacijentu da lek koji ne pokreće adekvatnu lekovitu reakciju, niti izaziva potiskivanje simptoma (izostaje supresivno dejstvo leka), a pacijent je ipak osetljiv na lek i nastane neka promena. U ovom slučaju lek u organizmu pacijenta razvije nove simptome koji su privremeni i traju najduže tri meseca ukoliko se lek ne ponavlja. Čak i nekoliko puta ponovljen pogrešan lek, ne može da izazove značajne i trajne patološke promene u organizmu, ali je potreban duži period da bi se organizam vratio u početno stanje.
Samo dugo, nekontrolisano i nepotrebno ponavljanje homeopatskih lekova može da dovede do ozbiljnih poremećaja zbog dugotrajne energetske stimulacije koja vodi energetskom kolapsu.
Nije moguće jednokratnim ispijanjem velike količine homeopatskog leka oštetiti sebi zdravlje ili izvršiti samoubistvo. Ukoliko se umesto jedne globule, uzme odjednom 10, 30 i više globula, efekat je isti kao da ste popili jednu dozu jer homeopatski lekovi nematerijalni lekovi i doza u smislu količine ne igra nikakvu ulogu. Kao što je već rečeno, samo nepotrebno ponavljanje doza homeopatskog leka, posebno visokih potencija ukoliko je osoba osetljiva na lek, može izazvati velike negativne poremećaje u organizmu.
S obzirom na sva opisana moguća dejstva homeopatskih lekova, oni jesu mnogo bezbedniji od alopatskih lekova koji sadrže mnogo veće doze aktivnih supstanci, ali treba imati na umu da i oni mogu značajno oštetiti zdravlje ukoliko se nestručno primenjuju.
Kako čuvati homeopatski lek
Homeopatski lek se može dobiti u obliku suve doze (globula) ili rastvora (vodenog ili alkoholnog). Globule i alkoholni rastvor nemaju rok trajanja ukoliko se čuvaju na odgovarajući način. Vodeni rastvor je osetljiviji i ne preporučuje se upotreba duže od 7 dana posebno u letnjim mesecima.
Bočica u kojoj se nalazi homeopatski lek treba da bude obavijena alu-folijom i odložena na suvo i tamno mesto gde temperatura ne prelazi 35°C, dalje od računara, mobilnih telefona, televizora i sl. uređaja. Ne čuvati lek u frižideru.
Ukoliko pri uzimanju leka, globula ispadne ili bude dodirnuta rukom, ne treba je koristiti ili vraćati u bočicu već je treba baciti.
Za pravljenje vodenog rastvora od globula najbolje je koristiti plastične čaše i kašičice koje posle upotrebe treba baciti.
Homeopatski lekovi ne spadaju u medicinski niti hemijski otpad koji zahteva posebno uništavanje. Potpuno su ekološki i možete ih baciti u biološki otpad.
Najčešće korišćeni homeopatski lekovi – spisak
Iz iskustva homeopatske ordinacije ALONA najčešće propisivani homeopatski lekovi su:
- Calcarea carbonica
- Sulphur
- Chamomilla
- Drosera
- Dulcamara
- Natrium muriaticum
- Causticum
- Staphisagria
- Lycopodium clavatum
- Ignatia
- Aurum metalicum
- Aurum muriaticum natronatum
- Argentum nitricum
- Nitricum acidum
- Arsenicum album
- Antimonium tartaricum
- Barita carbonica
- Lachesis
- Silicea
- Ferrum metalicum
- Ipecacuana
- Kali bichromicum
- Magnesium phosphoricum…