Šta su homeopatski lekovi

Homeopatski lekovi su nematerijalni, „energetski“ lekovi. Mogu biti u obliku potentnih rastvora ili utisnuti na globulice od šećera koje su nosači aktivnosti leka. Kinetika ovih lekova u organizmu još uvek nije naučno opisana, ali je dvovekovno iskustvo pokazalo da deluju na energetske tokove. Mogu parcijalno ili generalno povećati energiju u organizmu što stvara uslove za adekvatnu i uspešnu aktivnost odbrambeno-regulatornih mehanizama. Mogu intenzivirati privremeno neke simptome bolesti, ali nakon toga dolazi do uspostavljanja ravnoteže, nestanka simptoma i izlečenja. Homeopatski lekovi pojačavaju efikasnost imunog, nervnog i endokrinog sistema.

Da bi do reakcije došlo, potrebno je da se slika simptoma poremećaja i bolesti poklopi sa opisanom homeopatskim sindromom, tj. “slikom” homeopatskog leka. U homeopatskoj medicini bolesti su svrstane u homeopatske sindrome koji nose nazive homeopatskih lekova kojima se leče. Na primer, sindrom ARNIKE koji obuhvata poremećaje i patološka stanja i na fizičkom i na emotivnom i na mentalnom novu, leči se homeopatskim lekom koji je napravljen od biljke arnike i nosi isti naziv. Sindrom KALCIJUM KARBONIKUMA leči se pomoću leka napravljenog od kalcijum karbonikuma i nosi isti naziv, itd.

Nakon kratkotrajne nematerijalne stimulacije od strane homeopatskog leka, javlja se reakcija organizma koja može trajati nekoliko sati, ali i nekoliko meseci i koja podrazumeva poboljšanu aktivnost regulatornih sistema organizma: nervnog, endokrinog i imunog. Organizam se reorganizuje i ulazi u zdraviju ravnotežu. Bolesti i poremećaji na bilo kom organu, ali i psihički i mentalni poremećaji, mogu se transformisati ili nestati zahvaljujući samo jednom leku.  Kod manje bolesnih organizama jedan lek je najčešće dovoljan (nivo I, ponekad i II). Kod težih bolesnih stanja biće potrebno više sukcesivno propisanih lekova (ponekad nivo II, nivo III i nivo IV). Davanje više lekova u isto vreme ili sa kratkim razmacima, nema naučnu potvrdu efikasnosti.

Kako se prave homeopatski lekovi

Homeopatski lekovi se prave od prirodnih supstanci mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog porekla, posebnom metodom razblaživanja sa potenciranjem. Primarno napravljene tinkture nemaju rok trajanja niti predstavljaju hemijski otpad i od njih se po homeopatskoj farmakopeji veoma jednostavno mogu izrađivati homeopatski lekovi u obliku vodenog ili alkoholnog rastvora ili šećernih globula. Izrađuju se u različitim potencijama što nije ekvivalentno jačini doze hemijskih lekova. Najčešće upotrebljavane potencije su 12C, 14C, 16C, 18C, 19C, 30C, 200C, 1M, ali i veoma niske potencije kao što su 6X ili 12D i sl.

Kako se pije homeopatski lek

Doziranje homeopatskog leka zavisi od stanja organizma i potpuno je individualno. Pri lečenju akutnih bolesti primenjuju se visoke potencije (preko 200 C) i u zavisnosti od bolesnog stanja mogu se ponavljati svakog dana, ali i više puta dnevno. Pri lečenju hroničnih bolesti niske potencije do 16 C se mogu uzimati svakodnevno, potencija 30 C se ponavlja najčešće na 7 dana, dok se više potencije ponavljaju na mesec dana ili na tri meseca. U klasičnoj homopatiji se ne daje više homeopatskih lekova u isto vreme. Kad se završi reakcija organizma na primenjeni lek, može se dati drugi lek.

Ni jedan homeopatski lek ne oštećuje zdravlje ukoliko se primenjuje u skladu sa pravilima doziranja. Privremena intenziviranja simptoma su željene reakcije na lek, kao i adekvatno pomeranje patologije na hijerarhijski niže/površnije sisteme i organe. Međutim, dugotrajna, nekontrolisana homeopatska terapija, posebno ako su korišćene visoke potencije, može dovesti do iscrpljivanja organizma. Neophodno je da homeopatsku terapiju propiše homeopatski lekar koji zna da prati reakcije na lek i da adekvatno dozira lekove. Lekari koji ne znaju pravila homeopatskog propisivanja kao i moguće reakcije na lek, ne treba da propisuju homeopatske lekove. Bez nadzora lekara homeopate ne treba dugo uzimati ni niskopotentne homeoaptske lekove koji se mogu kupiti bez recepta u apotekama, a koji po uputstvu „rešavaju“ jedan simptom.

NI JEDAN HOMEOPATSKI LEK NE DELUJE SAMO NA JEDAN SIMPTOM. DEJSTVO SVIH HOMEOPATSKIH LEKOVA JE UVEK NA NIVOU CELOG ORGANIZMA, BEZ OBZIRA DA LI SE RADI O NISKIM ILI VISOKIM POTENCIJAMA.

Zato je važno da lekar edukovan iz oblasti homeopatske medicine prati šta se dešava sa osobom za vreme homeopatske terapije.

Dužina delovanja homeopatskog leka

Dužina delovanja homeopatskog leka zavisi od:

  • stanja organizma (akutno stanje – kraće delovanje leka, hronično stanje – duže delovanje leka)
  • vrste leka (neki lekovi imaju kratko delovanje, dok drugi mogu delovati u istim potencijama i po 3 meseca)
  • potencije leka (niske potencije kraće deluju, dok više potencije deluju duže)

Šta treba izbegavati za vreme homeopatske terapije

Za vreme homeopatske terapije treba izbegavati prirodne antidote homeopatske stimulacije, tj. supstance koje poništavaju dejstvo homeopatskih lekova, a to su pre svega one koje imaju intenzivne mirise:

  • kafa (i bez kofeina)
  • mentol (u bilo kom obliku: kreme, paste za zube, šamponi, žvake…), eukaliptus, pepermint
  • čajevi od nane i kamilice, kao i drugi aromatični čajevi
  • svi jaki začine i jaki mirisi

Upotreba uz druge lekove

Uz homeopatsku terapiju mogu se uzimati mnogi farmakološki, hemijski, „materijalni“ lekovi, pri čemu doziranje treba prilagoditi stanju pacijenta i rezultatima laboratorijskih i drugih medicinskih analiza. Problem predstavljaju jako supresivni lekovi kao što su kortikosteroidi, antibiotici i antipsihotici. Ukolliko je pacijent na hroničnoj terapiji kortikosteroidima ili antipsihoticima, neophodno je postepeno smanjivanje njihovih doza do isključivanja uz adekvatno stimulisanje homeopatskim lekovima, naravno sve u skladu sa celokupnim zdravstvenim stanjem pacijenta.

Za vreme homeopatske terapije nije dobro započeti uzimanje nekog od pominutih lekova dok dejstvo homeopatskog leka potpuno ne prestane. Ukoliko se za vreme homeopatske terapije javi neka akutna bolest, to je momenat kada se ili poveća potencija istog homepatskog leka ili se uzima drugi homeopatski lek koji će razrešiti novonastalo akutno stanje. Generalno, organizam koji je u stanju da razvije akutnu bolest je zdraviji i treba mu samo još malo pomoći. Ovo posebno važi za akutna stanja sa visokom temperaturom (preko 38,5 stepeni Celzijusa), koja su uvek dobar znak.

Neželjena dejstva

Adekvatno propisan homeopatski lek nema neželjenih dejstava,. Iako se mogu pokrenuti veoma burne reakcije u organizmu zbog energetskog oporavka, one nikada ne ugrožavaju život.

Lekovito dejstvo leka ima dve faze:

  • I faza – lek energetski oporavlja organizam što može biti praćeno intenziviranjem simptoma (subjektivnim osećajem pogoršanja) zbog intenzivne aktivacije imunog sistema
  • II faza – organizam doživljava relaksaciju i delimično ili potpuno izlečenje

Suprimirajuće (potiskujuće) dejstvo leka nastaje kada se propiše lek koji nalikuje adekvatnom leku. Dolazi do poboljšanja tegoba, ali pacijent nije izlečen i očekuje se pojava nove manifestacije patološkog stanja. Ovako, na primer, deluju kortikosteroidi. U homeopatskoj medicini ovo nije zadovoljavajuće dejstvo iako neke tegobe mogu privremeno nestati.

Palijativno (pomoćno) dejstvo leka je deo lekovite reakcije kod pacijenata sa veoma teškim hroničnim bolestima. Takođe, palijativno dejstvo je moguće kada se lek ne propisuje na osnovu totaliteta simptoma, pri čemu lek popravi jedan određeni simptom zbog koga je dat, ali ravnoteža organizma nije generalno pomerena ka zdravijem stanju, niti je pacijent izlečen.

Dokazujuće dejstvo nastaje kada se pacijentu da lek koji ne pokreće adekvatnu lekovitu reakciju, niti izaziva potiskivanje simptoma (izostaje supresivno dejstvo leka), a pacijent je ipak osetljiv lek i nastane neka promena. U ovom slučaju lek u organizmu pacijenta razvije nove simptome koji su privremeni i traju najduže tri meseca ukoliko se lek ne ponavlja. Čak i nekoliko puta ponovljen pogrešan lek, ne može da izazove značajne i trajne patološke promene u organizmu, ali je potreban duži period da bi se organizam vratio u početno stanje.

Samo dugo, nekontrolisano i nepotrebno ponavljanje homeopatskih lekova može da dovede do ozbiljnih poremećaja zbog dugotrajne energetske stimulacije koja vodi energetskom kolapsu.

Nije moguće jednokratnim ispijanjem velike količine homeopatskog leka oštetiti sebi zdravlje ili izvršiti samoubistvo. Ukoliko se umesto jedne globule, uzme odjednom 10, 30 i više globula, efekat je isti kao da ste popili jednu dozu jer homeopatski lekovi nematerijalni lekovi i doza u smislu količine ne igra nikakvu ulogu. Kao što je već rečeno, samo nepotrebno ponavljanje doza homeopatskog leka, posebno visokih potencija ukoliko je osoba osetljiva na lek, može izazvati velike negativne poremećaje u organizmu.

S obzirom na sva opisana moguća dejstva homeopatskih lekova, oni jesu mnogo bezbedniji od hemijskih lekova, ali treba imati na umu da i oni mogu značajno oštetiti zdravlje ukoliko se nestručno primenjuju.

Kako čuvati homeopatski lek

Homeopatski lek se može dobiti u obliku suve doze (globula) ili rastvora (vodenog ili alkoholnog). Globule i alkoholni rastvor nemaju rok trajanja ukoliko se čuvaju na odgovarajući način. Vodeni rastvor je osetljiviji i ne preporučuje se upotreba duže od 7 dana posebno u letnjim mesecima.

Bočica u kojoj se nalazi homeopatski lek treba da bude obavijena alu-folijom i odložena na suvo i tamno mesto gde temperatura ne prelazi 35°C, dalje od računara, mobilnih telefona, televizora i sl. uređaja. Ne čuvati lek u frižideru.

Ukoliko pri uzimanju leka, globula ispadne ili bude dodirnuta rukom, ne treba je koristiti ili vraćati u bočicu već je treba baciti.

Za pravljenje vodenog rastvora od globula najbolje je koristiti plastične čaše i kašičice koje posle upotrebe treba baciti.

Homeopatski lekovi ne spadaju u medicinski niti hemijski otpad koji zahteva posebno uništavanje. Potpuno su ekološki i možete ih baciti u biološki otpad.